Vokabular, recnik srpskog jezika
 


 Резултати претраге
Пронађено појмова: 5 

дуал (лат. duo два, dualis двојан), латиницом: dual
грам. двојина, особина неких језика (нпр. санскртског, грчког, готског, српскохрватског) који имају, поред једнине и множине, још један број за граматичко мењањс именица и глагола, а који означава двојство ствари или радњу удвоје.

дуалист(а) (лат. dualis), латиницом: dualist(a)
присталица дуали зма; присталица дељења управне власти на два самостална дела.

дуалистички (лат. dualis), латиницом: dualistički
који се оснива на дуализму.

дуалитет (лат. daalis), латиницом: dualitet
двојство, двојина; лог. закон логичког рашчлањивања мисаоне садржине на два дела (субјекат — преди кат).

дуализам (лат. duo. dualis), латиницом: dualizam
фил. уче».е о двојству, дељење на двоје, учење о постојашу двају различитих, потпуно супротних стања, принципа, начина мишљења, погледа на свет, праваца воље итд., нпр.: бог и ђаво (добар и зао принцип), бог и свет, дух и материја, природа и дух, душа и тело, анорганска и органска природа, субјекат и објекат, чулно сазнање и разум, овај и онај свет, итд.; политичка поцепаност једног народа на два дела који делују један против другог.


Насловна страна - Постаните сарадник - Форум - IE8 акцелератор - О пројекту

© 2006 Вокабулар, верзија 0.2.10