Vokabular, recnik srpskog jezika
 


 Резултати претраге
Пронађено појмова: 7 

лама (тибет. blama, lama), латиницом: lama
1. титулал будистичких свештеника у Тибету који, код Монгола и Калмика, већином живе по манастирима; в. далај-лама.

лама (перуан. llama), латиницом: lama
2. зоол. овца-камила, дуговрати животиња, велика колик јелен, живи у чопорима по плалнинама Перуа, припитомљена служи као најважнија домаћа животиња за тегљење (цењена и због вуне и меса); врсте фине вунене тканине, сличне фланелу, нарочито за даме.

ламаисти (тибет, lama), латиницом: lamaisti
пл. в. ламаити.

ламаити (тибет. bllama, lama), латиницом: lamaiti
пл. присталице будистичке, ламајске религије у Тибету и Монголији; уп. ламаизам.

ламаизам (тибет. lama), латиницом: lamaizam
хијерархијски облик будизма у Тибету и Монголији, нарочито његов преображај који је извршио, у XIV и XV веку, Џонг-капа и његови ученици.

ламајска религија (), латиницом: lamajska religija
в. ламаизам.

ламаркизам (), латиницом: lamarkizam
учење фр. природњака Жана Ламарка (1744-1829), по коме употребљавање или неупотребљавање појединих органа има утицаја на преображавање саме врсте органских бића, а стечене особине постају наследне, и по коме ћива бића имају способност да се прилагођавају околини у којој живе (у неоламаркизму питање наслеђивања стечених особина је спорно).


Насловна страна - Постаните сарадник - Форум - IE8 акцелератор - О пројекту

© 2006 Вокабулар, верзија 0.2.10