Vokabular, recnik srpskog jezika
 


 Резултати претраге
Пронађено појмова: 7 

позитив (лат. positivus), латиницом: pozitiv
грам. први поредбени степен, први степен поређења; придева, нпр. добар, леп, висок, стар, сит итд. (уп. компаратив, суперлатив); муз. мале собне оргуље; фот. слика, отисак, копија (супр. негатив).

позитиван (лат. positivus), латиницом: pozitivan
утврђен, одређен, сигуран, познат; стваран, известан, који се оснива на чињеницама, чињенични; потврдан (супр. негативан); трезвен (дух); користан; који постоји, стварно дат; физ. позитивни електрицитет = плус-електрицитет.

позитиван број (), латиницом: pozitivan broj
мат. број који је већи од нуле, бележи се знаком +, плус.

позитивисти (лат. positivus), латиницом: pozitivisti
пл. фил. присталице и следбеници позитивизма.

позитивизам (лат. positivus), латиницом: pozitivizam
фил. правац у филозофији и науци којем је полазна тачка само оно што је позитивно, чињенични и искуством дато, и који своја истраживања и излагања врши само у овим границама, одбацујући сваки метафизички пут као потпуно непотребан и некористан; овим се именом нарочито зове филозофска и социолошка школа О. Конта (1798 - 1857), творца овога израза, која, одбацујући метафизику, ограничава људско знање само на односе и законе, на позитивне науке: математику, астрономију, физику, хемију, биологију и социологију.

позитивно право (), латиницом: pozitivno pravo
утврђено, разумно право; право које је сада у важности; супр. природно право.

позитивност (нлат. positivitas), латиницом: pozitivnost
одређеност, извесност, поузданост, чињеничност, тачност, утврђеност; потврдност; физ. позитивно-електрично својство.


Насловна страна - Постаните сарадник - Форум - IE8 акцелератор - О пројекту

© 2006 Вокабулар, верзија 0.2.10